Božur - Carska Biljka iz Kine

Božur je višegodišnja biljka koja se posebno istakla kroz razne kulture metforom carskog cveta. Pored njegovih raskošnih cvetova poseduje i interesantnu istoriju dolaska do nas. Ova ineteresantna biljka vodi poreklo iz Kine i tamo predstavlja deo tradicije, dok je kod u Evropu stigao polovinom dvanaestog veka.

Veliku popularnost kod nas dobio je zbog prelepih boja i raskošnih cvetova, kao i simbolizma carskog cveta. Od tada dobija posebno značenje za naš narod i pominje u pesmama o poznatim istorijskim događajima, kao što je slučaj sa kosovskim božurom. Ova biljka je nekada takođe krasila carske vrtove zbog verovanja da donosi sreću i zbog prelepe bujne vegetacije. Danas, kod nas, važi za jednu od najomiljenijih prolećnih biljaka koje neretko ulepšavaju vrtove i bašte, a i svoja prirodna staništa. Ova biljka budi oduševljenje kod gotovo svih ljubitelja baštanskog cveća zbog činjenice da ukoliko je dobro tretirate može živeti i krasiti Vaš prostor do 15 godina!

Detaljnije o odabiru idealnog baštenskog cveća možete pročitati u našem postu o Baštenskom Cveću.

Vrste božura

Čar božura ogleda se u njegovoj snazi i tituli izdržljive biljke koja ne zahteva napornu negu, a za uzvrat pruža izgled i doživljaj rajskog vrta u vašoj bašti. Ova biljka raste u formi grma, dostiže visinu od 1 do 2 metara, i poseduje krupne upečatljive cvetove. U zavisnosti od vrste mogu biti:

bele
crvene
ružičaste
žute
ljubičaste boje

Zbog širokog sprektra boja i nijansi, ova specifična biljka se može uklopiti u svačiju baštu ili vrt.

Ukoliko ste ljuditelj atraktivnih i nesvakidašnjih biljaka pričitajte još jedan predlog – Kalatea.

Pomenuli smo da je ova biljka kod nas došla jako davno i poseduje svoje prirodno stanište na našoj teritoriji. Kod nas poznate su čak 4 vrste ove biljke koje su zaštićene:

Paeonia tenuifolia (stepski božur) Izvor: Pinterest	Stepski božur poseduje autentične i prepoznatljive krupne crvene cvetove. Ova vrsta krasi Delidlatsku pešćaru i većinu istočnog Balkana. Stepski božur raste najčešće na suvim mestima, stepama ili kamenjarima i dostiže visinu do 70cm. Ova vrsta je prilično izdržljiva i dobro podnsi izrazito hladne zime, ali i topla leta.Važi za princezu među ostalim vrstama zbog svog prefinjenog i elegantnog izgleda. Stepski božur iza sebe ima bogatu istoriju i sa sobom vuče legendu o njegovom donošenju zdrvlja u dom. Prena Homeru veruje se da je ova vrsta dobila ima po mitološkom lekaru bogova Paeoniu. U Srbiji, ova biljka je zaštićena vrsta zakonom jer je u Evropi nema previše.
Paeonia corallina (muški božur ) Izvor: Pinterest	Ova vrsta je nešto snažnijeg rasta od predhodne i dostiže visinu do 2m. Kod nas se često naziva i kao divlji božur i rasprostranjen je na planinama poput Rtnja, Gledićkih planina ali i preko velikog dela Južne Evrope. Muški božur poseduje vitko i dugačko stablo i dva krupna cveta. Boje ove vrste mogu biti ili svetlijih nijansi poput svetlo roze, ili tamnih ljubišastih i crvenih nijansi. Od stalih vrsta ovu vrstu izdvaja nešto duže cvetanje, odnosno od marta do maja. To je čini jednom od najlepših vrsta.
Paeonia officinalis (obični božur) Izvor: Pinterest	Obični božur rasprostanjen je po čitavoj južnoj Evropi, a kod nas prirodno raste na Tari, Golini i na Kosovu. Najčešće je cvet ove vrste srednje dimenzije i jarkih boja poput ružičaste i crvene. Listovi ove vrste su tamno zelene boje što upotpunjuje estetsku uskađenost i lepotu. Posebna odlika običnog božura je njegova lekovitost i dokazano je da se koren ove vrste može koristiti kao lek protiv žutice i bolesti bubrega.
Paeonia decora (kosovski božur) Izvor: Pinterest	Kosovski božur dobija posebnu simboliku kod našeg naroda zbog mita nastalog nakon Kosovskog boja. Naime, u mnogim pesmama o pomenutom istorijskom događaju spominje se božur koji je pre toga uvek posedovao beli svet. Nakon kosovskog boja, cvetovi božura su promenili boju u crveno što predstavlja simboliku prolivene krvi kosovskih junaka. Zbog ovakvog verovanja, kosovski božur za naš narod predstavlja više od obične biljke. Nezavisno od popularnosti i bitnosti ove vrste kod nas, Paeonia decora važi za vrstu sa najlepšim i najdekorativnijim jarko crvenim cvetovima.

Na našem blogu možete pronaći informacije o lekovitosti određenih biljaka, na primer – Aloe Vera.

Sadnja i održavanje božura

Već smo pomenuli da božur poseduje titulu jake i izdržljive biljke stoga lako opstaje na previsokim i preniskim temperaturama. Sadnja ove biljke nije prezahtevna. Preporučljivo je da sadnju obavite na jesen kako bi Vaš božur do proleća pokazao svoje čarolije. Idealni zemljište za ovu biljku treba biti:

plodno
duboko
obogaćeno humusom
dobro drenirano

Prilikom sađenja neophodni je da stabljiku korena zatrpate zemljom najviše 3cm i napravite razmak od 50cm jednu od druge. Ukolko obezbedite Vašem božuru adekvatno zemljište, zasigurno ćete uraditi pravi posao i na proleće Vaša bašta biće obogaćena bajkovitim bojama.

Zalivanje božura

Kod ove biljke ne treba preterivati sa zalivanjem već u toku vegetacionog perioda potrebno je da božur umereno zalivate tri puta nedeljno. Nakon cvetanja, pogotovo tokom letnjih meseci vlaga je jedan od najbitnijih faktora za opstanak biljke i tada je potredno češće zalivanje – do 5 puta nedeljno.

Prihrana

Stručnjaci preporučuju da na proleće prihranjujete svoje božure sa 60g mineralnog đubriva. Božur nakon cvetanja traži nešto višu koncentraciju azota, te je korisno da ga tada prihranjujete ogranskim đubrivom. Pravilna prihrana zaštitiće vaš božur od gljivičnih i ostalih oboljenja.

Detaljne informacije o vrstama i odabiru idealne prihrane za vaše cveće pročitajte u našem tekstu o prihrani i djubirvima za biljke.

Orezivanje

Ukoliko se često posvećujete biljkama u Vašim baštama, orezivanje božura Vam neće teško pasti. Kada je biljka mlada, potrebno je na pola godine da je blago orežete kako bi zadržala svoju primarnu formu.

Takođe, kod većine vrsta božura korisno je orezati grane koje se često prepliću i time narušavaju pravilnu formu, naročito kada je u pitanju muški božur. I naravno, osnovna stvar kod orezivanja ove biljke je da je najpogodnije to činiti tokom zime ili ranog proleća pre njihovog raskošnog cvetanja.

Ukoliko nemate vremena da se adekvatno posvetite orezivanju Vaše biljke, pročitajte naš predlog kod kog orezivanje nije zahtevno – Kroton.

Bolesti božura

Božur je najviše izložen riziku za oboljevanje zbog prisustva :

Gljivica
Grinja
Nometoda

U toku kišnog perioda, ovoj biljci preti pojava truljenja delova biljke, a vrlo često i uginuće biljke. Najčeći razlog toga je pojava gljivica koje uništavaju koren biljke. Tada je potrebno da zaštitite svoj božur pojačanom prihranom tečnog đubriva i prekintete sa zalivanjem 3 dana. Nakon toga možete krenuti sa normalnim zalivanjem.

Ukoliko primetite braon tragove na Vašem božuru, najverovatnije je to posledica pojava grinja i nematoda zbog čega koren kreće da propada i gubi se svežina izgleda same biljke. Tada je neophodno da predate Vaš božur na drugo mesto i obezbedite mu zemljište koje je suvlje i obogaćeno humusom. Velika prednost ove biljke je njena izdržljivost i visoka otpornost na bolesti, zbog toga ukoliko postupite pravilno Vaš božur će se zasigurno oporaviti.

Lekovitost božura

Pomenuli smo da se snaga božura ogleda i u njegovoj lekovitosti. Koren i cvet božura su izuzetno delotvorani kod lečenja:

grčeva
problema sa crevima
mokraćne bešike
oboljenja bubrega

Koren i cvet božura jačaju krv i pomažu kod anemije, kao i prolikom epilepsije ili grčeva mokraćne bešike i bubrega. Izuzetno su korisni pri tretiranju bronhijalnih bolesti poput astme, ali i za lečenje žutice i srčanih problema.

Božur – prodaja

Božur se pominje u različitim kulturama pri čemu je i simbolizam ove biljke drugačiji. Ono što je neminovno je da su mirisni i efektni cvetovi ove biljke kupili mnoge ljuditelje biljaka kroz istoriju. Kao što smo pomenuli, božur je pre važio za carski cvet, te je bilo teško doći do njega. Mogao se videti samo na njegovim prirodnim staništima ili kod uticajnih i bogatih ljudi koji su posedovali raskošne vrtove. Bilo je itekako teško priuštiti sebi božure i bili su pristupačni samo određenima i to po veoma visokoj ceni. Danas, situacija dosta drugačije, božur je u više zemalja na svetu zaštićena vrsta jer je završetkom 20-og veka naglo počela da nestaje.