Đubrivo, odnosno prihrana za biljke, predstavlja mešavinu određenih materija u cilju poboljšanja i stimulansa biljaka. Kako bi biljke dostigle vrhunac svoje estetske lepote i ukrasnosti, potrebno je, uz vodu, obezbediti im i hranu.
Kada kupite cveće, zemljište u kojem ga sadite već poseduje hranjive materije, ali one će se ubrzo istrošiti, zbog čega se biljka prihranjuje.
Odgovarajuća prihrana je veoma važan deo pravilne nege svake vrste. Potrebe biljke za hranom se razlikuju, u čemu će Vam pomoći ovaj naš mali vodič kroz vrste đubriva.
Prihrana – Podela
Prihrana se deli u dve grupe, na osnovu hemijskog sastava:
- Organska prihrana – Sadrže prirodne organske materije biljnog ili životinjskog porekla.
- Neorganska (mineralna) prihrana – Sadrži veštačke materije i minerale.
Organska đubriva za biljke su se koristila od najranijih dana istorije, gde su ljudi primetili pobošljanje svojih biljaka njihovom upotrebom. Veštačka đubriva su, sa druge strane, počela da se koriste od industrijske revolucije.
Posle ove podele đubriva za biljke, prihrana se razlikuje od brzine rasta same biljke. Naime, cveće koje je sklono brzom razvijanju zahteva često prihranjivanje, dok biljke koje sporo rastu ne iziskuju stalno hranjenje.
Vrste poput:
i drugih, zahtevaju prihranu, jer gube dosta svojih hranjivih materija u procesu cvetanja. Sa druge strane, vrste koje karakterišu mesnati, zeleni listovi poput:
i drugih, takođe treba đubriti kako bi se podstakao rast listova i održavala lepa zelena boja i sjaj.
Prihrana se dalje, prema nameni, deli na:
- Osnovnu – Predstavljaju sam izbor hrane biljke.
- Dopunsku – Služi kao podsticaj i pomoć biljci i sadrži hranjive elemente u pristupačnom obliku.
Takođe, đubriva se mogu pronaći u sledećim oblicima:
- Tečnom obliku
- Čvrstom obliku
- U vidu granula
- U vidu praška
- U vidu štapića
Organska prihrana
Organska đubriva sadrže prirodne materije biljnog i životinjskog porekla, koji se nalaze u sastavu organskih jedinjenja. Ova vrsta đubriva veoma blagotvorno utiče na rast i razvoj biljaka, a takođe i oplemenjuje i utiče na kvalitet zemljišta.
Po svom sastavu, organska prihrana je kompleksne strukture, jer sadrži dosta elemenata koji se razlažu i povoljno utiču na biljku. Koriste se u tečnom ili čvrstom obliku.
Glavna razlika od mineralnih đubriva je ta, što organsko đubrivo poboljšava mikrobiološku aktivnost zemljišta i na taj način se aktivira biljka, od samog korena pa do listova i cveta.
Od čvrstog organskog đubriva, najviše se koristi:
Više o procesu nastanka organskih đubriva, možete pročitati na sajtu Agropress-a.
Od tečne organske prihrane, najviše se koriste:
- Rastvori stajnjaka
- Rastvori živinskog đubriva
- Rastvori komposta, humusa
- Fermentisani ekstrakti i tako dalje
Tečna organska prihrana se koristi tako što se određena količina đubriva rastvori u vodi. Ovakva prihrana se ne koristi na suvom zemljištu ili na jakom suncu, već uglavnom posle kiše ili zalivanja.
Najbolja tečna organska prihrana je:
Da li su bolja tečna ili čvrsta organska đubriva?
I tečna i čvrsta organska prihrana poseduje iste karakteristike, ali ima i razlike među njima. Zato se stalno javlja dilema koja prihrana je bolja za upotrebu.
Pošto ova organska prihrana, bilo u tečnom ili čvrstom obliku ima isti zadatak, a to je poboljšanje života biljke, koje su to onda njihove razlike?
Glavne razlike su:
- Čvrsta organska prihrana poput stajnjaka, glistenjaka, komposta i drugih, se uglavnom koriste na velikim obradivim površinama. Čvrsta prihrana se koristi jednom godišnje ili sezonski.
- Tečna organska prihrana ima manju koncentraciju hranjivih materija i uglavnom se koristi za sobno ili baštensko cveće. Tečna prihrana se može koristiti jednom mesečno ili češće, u zavisnosti od biljke.
Tečna organska prihrana se može koristiti na dva načina:
- Preko korena – Ovakva prihrana ume da bude neefikasna, jer koren često nije dovoljno razvijen. Prihrana preko korena se vrši tokom zalivanja, kada dodate i tečno organsko đubrivo u zemlju.
- Preko lista – Ovakva prihrana se naziva folijarna prihrana. Ovaj vid đubrenja je daleko efikasniji od korenskog. Lišće brže prihvata hranjive materije. Folijarna prihrana se vrši tokom perioda vegetacije, nakon cvetanja, jednom u dve nedelje. Najbolje je izabrati kišni i oblačni dan, zatim list nakvasiti tečnim organskim đubrivom. Brend Filofert predstavlja jednu od najboljih opcija za folijarnu prihranu.
Detaljnije o folijarnoj prihrani, možete pročitati na sajtu Agromedie.
Kućna organska prihrana
Organska prihrana za sobno cveće, ili cveće koje gajite u bašti možete i sami napraviti od ostataka hrane ili pića. Nije potrebna nikakva njihova obrada, prosto se samo stave u zemlju gde je biljka.
Značajni ostaci hrane ili pića za razvoj biljke su:
- Kora narandze, limuna, grejpa, mandarine – Predstavlja vitaminsku bombu za Vašu biljku, jer sadrži obilje vitamina i minerala.
- Pivo – Zbog velike količine vitamina B, kvasca i šećera, pivo predstavlja odličnu prihranu za cveće.
- Ljuska crnog luka – Sadrži dosta kalcijuma, natrijuma, fosfora, cinka i drugih minerala koji igraju ključnu ulogu u pravilnom razvoju biljke.
- Čaj – Kesice čaja sadrže gomilu vitamina i minerala koji su značajni za svaku biljku.
Neorganska prihrana
Neorganska, odnosno mineralna prihrana se sastoji od veštačkih supstanci i minerala. Primarni elementi neorganskog đubriva, koji su neophodni biljci tokom njenog vegetacionog i reproduktivnog perioda su:
- Azot (N) – Za sobno cveće je najvažniji azot, koji pospešuje rast lišća i izbojaka. Najbolji oblici azota koji se koriste u prihrani su amonijačni i nitrantni azot.
- Fosfor (P) – Pravilna prihrana biljke zavisi od fosfora, jer on ima gradivnu ulogu za biljku. Naime, on jača biljku, pozitivno deluje na njen koren i procese ukorenjavanja.
- Kalijum (K) – Kalijum pospešuje vodni režim biljke, deluje kao stimulans rastu i stvara otpornost na različite vrste bolesti biljke.
Sekundarni elementi koje sadrži neorganska prihrana su:
- Kalcijum (Ca)
- Magnezijum (Mg)
- Sumpor (S)
- Mangan (Mn)
- Gvožđe (Fe) i drugi.
Mineralna prihrana se dalje deli na:
- Nekompleksna đubriva koja sadrže jedan od 3 glavna elementa (kalijum, fosfor i azot)
- Kompleksna đubriva koja sadrže, u tačno određenom odnosu te elemente, uz dodatak i drugih elemenata – NKP – Ova mineralna prihrana se uglavnom može naći u vidu granula, bez boje i mirisa, koje se rastvaraju u vodi. Obezbeđuje pravilnu ishranu biljci u periodu vegetacije. Od kompleksnih đubriva, najpoznatije je Kemira.
Mineralna prihrana se dalje, prema vrsti i načinu upotrebe deli na:
- KAN – Djubrivo se sastoji od kalcijuma, amonijuma i nitrata i to je prosta veštačka prihrana. Primenjuje se kod raznih vrsta biljaka i ne šteti zemljištu.
- SAN – Pihrana sadrži amonijum nitrat i podstiče biljke na ras i razvoj.
- AN – Prihrana sadrži amonijum nittrat u granulama. Koristi se prilikom sadnje biljaka, kojima pruža potrebnu količinu azota.
- UREA – Prihrana se nalazi u obliku belih granula i predstavlja najkoncentrovanije đubrivo.
Najrasprostanjeniji brendovi neorganskih đubriva su:
- ACTIVEG
- ALASKA
- CaINit
- Fertigal
- Foligal i drugi.
Detaljni spisak brendova neogranske prihrane i šta sadrže, možete pročitati na sajtu Fitofarmacije.
Pri korišćenju mineralne prihrane, imajte u vidu da prevelika koncentracija istih može da šteti biljci.
Koncentracija minerala u neorganskoj prihrani – 20:20:20, 15:15:15, 10:10:10
Kao što smo već reklim osnovni elementi potrebni biljci su azot, fosfor i kalijum. Stoga se mineralna prihrana na bazi ova tri elementa naziva kompleksno đubrivo, odnosno NPK.
Najbolje je koristiti kompleksno đubrivo u razmeri 20:20:20, jer predstavlja podjednaku koncentraciju sva tri elemenata.
Tečna prihrana u razmeri 10:10:10 se uglavnom koristi za folijarno đubrenje, dok prihrana u razmeri 10:10:20 sadrži azot, vodorastvorljivi fosfor i kalijum. Sa druge strane, kompleksna prihrana u razmeri 15:15:15 sadrži primarne elemente azot, fosfor i kalijum i sekundarni element sumpor. Ovakva prihrana se najčešće koristi.
Postoji još dosta različitih razmera koncentracije minerla u neorganskom đubrivu, ali su ove razmere najučestalije.
Organska ili neorganska prihrana?
Klasična organska prihrana ima nezamenjive prirodne, hranjive materije. Sva ova đubriva su biogenog karaktera i doprinose kako biljci, tako i samom zemljištu.
Ali isto tako, i organska i neorganska đubriva učestvuju u procesu mikrobiološke razgradnje, gde puštaju sve hranjive materije u zemlju koje su potrebne biljci.
Neorganska prihrana pruža biljkama dovoljan unos minerala u dostupnom obliku. Ona sadži azot, kalijum i fosfor u većim količinama od organskog đubriva.
Zato stručnjaci savetuju da je idealna kombinacija korišćenje i organskog i neorganskog đubriva!
Koja je prihrana najbolja za Sobno Cveće?
Sobno cveće ima drugačiji način života u kućnim uslovima, koji se razlikuje od njihovog prirodnog staništa. Zato je uz sve korake pravilne nege svake biljke, potrebna i prihrana.
Prihrana sobnog cveća razlikuje dve kategorije:
- Prihrana zelenih listajućih biljaka
- Prihrana cvetajućih vrsta biljaka
Đubriva za sobno cveće razlikuju nekoliko načina korišćenja. Naime, možemo ih koristiti u vodenom rastvoru, prilikom zalivanja biljke ili u vodenom rastvoru praha đubriva. Postoje i čvrsti oblici đubriva poput granula ili štapića, koji se stavljaju na površini zemlje.
Pored ovakve prihrane, sobno cveće se može hraniti i folijarnim putem, preko listova. Za takvu vrstu đubrenja se koristi mineralna prihrana koju ubacimo u ručnu prskalicu sa pumpicom i prskamo listove.
Sa đubrivom ne treba preterivati, jer velika količina istog može dovesti do potpunog sušenja cveća. Prihrana se čuva na hladnim mestima i nema rok trajanja. Pri korišćenju đubriva, postupajte po upustvu na proizvodu, ali je uglavnom sasvim dovoljan 1 gram prihrane na 10 litara vode.
Jod kao prihrana
Jod predstavlja dezinfekciono sredstvo, kako za ljude tako i za biljke. Jod se može koristiti kao prihrana, ali i kao sredstvo u borbi sa raznim biljnim štetočinama. Jod je veoma jako sredstvo, zbog čega se koristi samo petoprocentni rastvor i to samo u tretiranju jakih i snažnih biljaka!
Jod kao prihrana se uglavnom koristi u jačanju sadnica, poput paradajza, krastavca, paprike.. Koristi se tako što se seme sadnice potpi u jod na nekoliko sati. Pored sadnica, i sobno cveće voli jod! Kako biste poboljšali kvalitet cveta i produžili njegovo trajanje, dovoljno je četiri kapi joda rastvoriti u jednom listru vode i time tretirati biljku.
Pepeo kao prihrana
Pepeo sadrži alkalne i zemnoalkalne elemente poput kalcijuma, kalijuma i magnezijuma. Zbog toga se često koristi kao prihrana. Pepeo smanjuje kiselost zemljišta, pozitivno utiče na biljno tkivo i podiže otpornost cveća na sušu. Takođe je poznato da ovakva đubriva pružaju jake i čvrste plodove biljaka.
Prihrana od pepela se uglavnom koristi kod biljaka koje pružaju plodove. U zemlju se unosi na jesen ili rano proleće, otprilike 3 meseca pre berbe. Od pepela, najbolje je koristiti onaj nastao nakon sagorevanja tvrdog drveta poput hrasta ili bukve.
Zaključak
Nadamo se da vam je ovaj post bio od pomoći. Ukoliko idalje imate nedoumice i niste sigurni koje je idealno đubrivo tj. prihrana za vašu biljku, slobodno nas kontaktirajte.
Vaša,
Cvećara Elite
